Letovanje – Vreme slobode sa prijateljima, ali sloboda ne dolazi besplatno. Ako nemate posao, ili roditelje dubokog džepa i pune razumevanja, nećete se mnogo zabavljati. Na moju sreću, to sam već imao pokriveno. Pre nekoliko godina sam počeo da radim na lokalnom golf terenu. Radio sam vikendom tokom školske godine, a leti sam išao puno radno vreme, kao radnik opšte namene, ponekad na poligonu, povremeno u prodavnici kola, pa čak i u profesionalnoj radnji.
Mogu da igram golf, udaram loptice i još uvek zarađujem. Postojala je i još jedna korist. Vidite, klijentela je bila malo starija, ili malo mlađa, ili malo više ženska. Žene su volele ovo mesto, jer je manje cenilo sirovu snagu, i bilo je zabavno. Mnoge žene su se udružile da bi igrale ovde, dok su njihovi muževi bili na terenima veće klase.
Ne samo supruge, naravno. Takođe i slobodne žene. Bio je jul, i prilično vruće. Moja smena tog dana me je naterala na teren za vožnju, izdavanje loptica i znojio sam se na suncu. Imao sam hlad u jednom delu, ali nisam mogao da ostanem tamo sve vreme, jer je bilo zauzeto, i morao sam povremeno da vozim sakupljača loptica.
Upravo sam završio krug i parkirao se. Osam teških korpi loptica za golf trebalo je da prođe kroz mašinu za pranje loptica i primetio sam malu grupu žena koje su čekale ispred.
„Biću sa vama za sekund, dame“, doviknuo sam im, slažući korpe pored zadnjih vrata.
Prošavši kroz vrata, podigao sam manji koš sa lopticama na servis tezgu. „Nemanja? Nemanja Ristić?“ Čuo sam, nejasno poznati glas, sa zadnje strane. Podigao sam glavu i pokušao da pronađem izvor. Iz zadnjeg reda preko ramena virilo je vrlo poznato lice.
„Gospođo Vekić?“ upitao sam, iznenađen što sam je video van konteksta. „Šta radite vi ovde?“
„Idem na rafting!“ nasmejala se. „Šta misliš? Igram golf naravno, glupane.“
Pa, znao sam da je to glupo pitanje čim mi je sišlo s usana, ali tada je već bilo kasno. Njen odgovor je mogao da me natera da se osećam još većim idiotom nego što sam bio, ali je iznet na tako nežno duhovit način da sam morao da se smejem zajedno sa njom.
Ništa me nije moglo sprečiti da primetim da nije obučena za bibliotekarsku dužnost. Kako sam služio grupi, a ona se proredila, ona više nije bila skrivena. Duga suknja koju je inače nosila u školi završavala se tik ispod kolena, ali ova uska plava haljina se zaustavila na sredini butina, pokazujući mi glatku, preplanulu kožu.
Detalji njenog tela koji su ranije bili skriveni tom konvencionalnom odećom sada su bili sasvim očigledni. Imala je neočekivano uzak struk, koji je činio obline njenih grudi još izraženijim. Čak je i njena kosa, oslobođena svog čvrstog stila i samo skupljena u konjski rep, bila kosa jedne sasvim druge mlade žene. 
„Zdravo, Nemanja“, nasmešila se, kada je na nju došao red. „Slušaj, žao mi je zbog sarkastičnog odgovora. Nisam htela da te osramotim. Moje drugarice ponekad loše utiču na mene.“
„Nema problema“, nasmejao sam se, pokušavajući da ne gledam direktno u dekolte koji je pokazivala njena uska jebozovna haljina. „Bilo je to prilično glupo pitanje.“
„Hvala na razumevanju“, ponovo se osmehnula, plaćajući svoje loptice za vežbanje. „Imaš li kakav savet za mene… u smislu moje igre i to?“
„Da… Udarite pravo, jako, i retko“, nacerio sam se.
„Ha! Ko je sada pametnjaković?“ zakikotala se. Uz to, otišla je da se pridruži svojim prijateljima, a ja sam pokušao da ne izgledam kao čudak dok je gledam kako se udaljava.
Dok sam nastavio sa poslom i sa svojim usputnim posmatranjem, ona je već bila a svojom grupom, smejajući se međusobnim pokušajima da udare loptu. Iz moje perspektive, bilo je teško videti let loptice nakon udaraca, ali čak i da sam mogao, moj fokus bi bio na njenoj seksi figuri, a ne na rezultatima.
Prebacivala bi svoju težinu sa jedne noge na drugu, pomerajući kukovima. Zatim bi mahala palicom napred-nazad. Pauza, zatim lep okret njenog gornjeg dela tela. Mogao sam da vidim kako su joj mišići desne noge napeti dok udara lopticu. Njen nastavak je bio tipično fleksibilan, leđa zakrivljena, grudi usmerene ka nebu.
O moj Bože, pogledaj te sise. Gledajući je, osušila su mi se usta, a kurac me zaboleo. Jedna od njenih prijateljica je pogledala u moju stranu, a zatim rekla nešto što očigledno nisam mogao da čujem. One su se smejale, a Vekićka je takođe pogledala prema meni. Možda nisam bio tako skriven u senci kao što sam mislio.
Ostao u mestu, pokušavajući da ostanem sakriven dok one udaraju svoje loptice za vežbanje. Sve četiri su bile veoma privlačne, ali, naravno, moje oči su bile prikovane za moju novu bibliotekarku pozamašnih grudi.
Nekoliko minuta kasnije, sve dame su pokupile svoje torbe i vratile se prema zgradi kluba kada im se bližilo vreme za igru. Moja omiljena bibliotekarka mi je uputila diskretno mahanje dok je prolazila, a ja sam joj uzvratio. Čak mislim… nisam siguran, ali mislim da je i namignula. Možda ne. Ne znam.
***
Leto je brzo prošlo, kao i uvek. Vekićku sam video na terenu još tri puta i svaki put je bila prilično prijatna. Poslednji put, oko dve nedelje pre nastavka škole, bilo je prilično nezaboravno. Tom prilikom sam obavljao ‘komunalnu’ dužnost, patrolirajući stazom na kolima. U daljini sam video bljesak obasjan suncem.
Dok sam se približavao, video sam da je to žena, elegantno obučena u odgovarajuću odeću. Još sam se približio, i duga tamna kosa je bila očigledna, zbog čega mi je srce ubrzalo.
„Molim te, molim te, molim te“, mrmljao sam, krstareći krivudavom stazom sve bliže i bliže.
Ispred, misteriozna žena je spremala svoj udarac golf palicom. Usporio sam, da bih ostao nečujan, i video sam… mrdanje, zamahivanje, udarac! To je zaista bila ona. Dok sam zatvorio distancu, grupa žena je ušla u taj deo. Gledao sam četiri ljupke guzice kako se njišu s jedne na drugu stranu, a onda sam se provukao pored njih.
„Zdravo, gospođo Vekić“, rekao sam srećno.
„Nemanja! Pitala sam se gde si danas! Raduješ li se završnoj godini koja uskoro počinje?“ upitala je, široko se osmehujući.
„Pa nije da se nešto previše radujem školi, ipak je letnji raspust vreme za opuštanje“, odgovorio sam, vozeći polako, u skladu sa njenim tempom. „Kako je danas na terenima?“
„Gore-dole“, zakikotala se. „Danas barem, ‘dobra šetnja nije pokvarena’. Znaš ko je to rekao?“
„Već domaći zadatak?“ Pitao sam. „Zar nije bio Mark Tven?“
„Vrlo dobro“, osmehnula se. „Zapravo, postoji debata o tome ko je zaista stvorio tu frazu, ali većina je pripisuje Tvenu.“
Dame su se razbuktale, svaka je otišla na svoju stranu. Ostao sam sa Vekićkom, iz očiglednih razloga. Sedeći s poštovanjem nekoliko metara dalje u svojim golf kolima, tiho sam je odmeravao. Izgledala je dobro u plavom. Gornji deo joj je bio pripijen, sa izraženim, dubokim izrezom.
Dotična haljina mogla bi je učiniti konzervativnom ili seksi, u zavisnosti od toga koliko ju je zakopčala. Danas je, bilo izborom ili okolnostima, definitivno bila na seksi delu, sa grudima koje su naprezale jedno dugme koje je bilo zakopčano.
Njen dekolte je izgledalo kao divno mesto da stavim kurac. Odgovarajuća suknja bila je izuzetno kratka, tik ispod donjih oblina njenog čvrstog dupeta. Gledao sam je kako pogađa svoj udarac, odbijajući lopticu na zelenu površinu.
„Lepo“, klimnuo sam glavom. Govorio sam o udarcu. Možda.
„Hvala ti“, nasmešila se, vraćajući palicu u torbu.
Uzela je torbu i krenula prema zelenilu. Pratio sam. Noseći torbu, kaiš ju je povukao za gornji deo, još više zategnuvši to poslednje dugme. Kada smo stigli na zelenilo, ona je uzela odgovarajuću palicu. „Srećno“, rekao sam tiho.
„Hvala još jednom“, klimnula je glavom. Bio sam iza nje, dok je čučala da obeleži i postavi svoju lopticu, a ta suknja se čvrsto protezala preko njene zgodne zadnjice. Zadovoljna ustala je, migoljila se, mahala i spremala udarac.
„Usporite malo.“
„Arrrgh!“ Vekićka je zarežala, okrećući telo u pokušaju da utiče na loptu. Prišla je i ljutito stavila novčić, oslobađajući prostor za svoje drugarice. Nisu bile uspešniji od nje, već su samo udarile da završe rupu. 
Pozornica je ponovo bila njena. Odjednom sam shvatio da će se ona vratiti prema meni, sa druge strane rupe. Opet mi je srce preskočilo. O Bože, pomislio sam, dok je čučnula da zameni svoju loptu. Očigledno da je pokušavala da bude što je moguće više ženstvena, noge su joj bile prilično blizu, ali sam uhvatio najkraći bljesak onoga što je izgledalo kao belo. Njene gaćice, možda?
Zatim se nagnula napred, spustivši ruku kako bi zapravo postavila lopticu na mesto. Ovaj potez, zajedno sa nogama koje su joj bile na putu, doveo je njene grudi u kontakt sa kolenom. Stisnule su se nagore, iznenada ispunivši otkopčani deo haljine sa dovoljno dekoltea da svešteniku daju nestašne ideje.
Siguran sam da su mi oči iskočile, skoro koliko i međunožje. Po mom mišljenju, udarac je bio antiklimaks. Jednostavno ga je ubacila tačno u centar.
„Tako je! Evo ti sad!“ likovala je, pokazujući na jednu od svojih prijateljica.
Udelili su joj lažni aplauz. „Lep udarac“, nasmejao sam se i mahnuo dok sam odlazio. Mislio sam da je najbolje da odem sada, pre nego što moram da drkam u žbunju. Bio je to lep udarac. Lepo dupe, lepe sise….
KRAJ 2. Dela
